Pocetak Srpske Vojske

Nastanak Srpske Vojske

Prva četa redovne Srpske vojske formirana je 1829. godine od strane vojvode podrinskog Jevrema Obrenovića. Četu je činilo 100 mladića u vidu njegove lične garde koji su uzeti iz drinskog, šabačkog, valjevskog i beogradskog okruga. Obučavali su ih podoficiri i raniji pripadnici austrijske vojske.Godine 1833. knez Miloš Obrenović šalje 30 mladića u Rusiju kako bi ih osposobili za buduće oficire, po 10 za pešadiju, artiljeriju i konjicu. Tako smo dobili prve potporučnike novooformljene srpske vojske. Odmah zatim je izvršeno regrutovanje od 2.000 momaka za regularnu vojsku. Od njih je formiran prvi puk Stajaće vojske, koga su činili dva bataljona pešadije, dva eskadrona konjice i dve baterije topdzija. Činovi su uvedeni 1837. godine a oni su bili : potporučnik, poručnik, polukapetan, kapetank, major, potpukovnik, pukovnik, general major, general divizioner.Kneževina Srbija se spremala za konačno oslobođenje od Turaka i za to joj je trebala jaka i moderna vojska. Knez Aleksandar Karađorđević je 1850. godine otvorio Artiljerijsku školu u Kragujevcu, a Miloš Obrenović je 1858 – 1860 doneo odluke da se vojska izuzme iz Ministarstva unutrašnjih poslova i dobije sopstvenu komandu. Knez je postao vrhovni komandant srpske vojske, a brojno stanje vojske se povećalo na 3.500 vojnka i bolje je naoružana. Poslednji korak je napravljen 1861. godine kada je donet zakon o ustrojstvu Narodne vojske po kome svi Srbi od 20 do 50 godina starosti moraju da služe vojni rok. Srbija je bila podeljena na 17 okruga pa je i Narodna vojska imala 17 pkuova pešadije, 17 eskadrona konjice, 17 odeljenja pionira i 6 artiljerijskih baterija, ukupno 100.000 vojnika je bilo na raspolaganju.

Advertisements
Standard
Drinska Divizija

Drinska divizija u balkanskim ratovima

Mobilizacija je naređena 30. septembra 1912. godine. Mobilizacijsko zborište ya Drinsku diviziju bilo je Valjevo.

Drinska divizija I poziva u rat je krenula sa 27 725 vojnika i oficira. Bila je u sastavu Srpske Prve armije čiji komandant je bio Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević a načelnik štaba general Petar Bojović. Vojska se kretala ka vardarskom ratištu a na dan početka rata je Tursk, štab divizije nalazio se u selu Donje Neredovce. U borbama na Rujanu zauzeta je turska zastava 23. oktobra Drinska divizija I poziva dobila je zapovest da zauzme Kumanovo što je i učinila. Posle poraza Turaka kod Kumanova, 26. oktobra, predalo se Skoplje. Jedinice Drinske divizije, 4. i 5. pešadijski puk zauzima turske položaje. Primirije sa Turskom zaključeno je 3. decembra 1912. godine.

U februaru 1913. godine, Ukazom kralja Petra, formiran je primorski KOR ( korpus ) u koji je ušla Drinska divizija I i II pozivaa brojao je oko 30 000 vojnika. Zadatak ove vojske bio je da ojača srpske trupe u Albaniji i da pomogne Crnogorcima da zauzmu Skadar. Komandant KOR-a bio je Petar Bojović.

Pripadnici Drisnke divizija brodovima su transportovani u Albaniju i početkom aprila 1913. godine bili si pripravni za napad na Skadar. Iznenadnom odlukom političara stigla je naredba o prekidu operacije i povlačenju jedinica.

U Drugom balkanskom ratu Drinska divizija I poziva ušla je u sastav 3. armije i nalazila se između reka Bergalnice i Azamačke reke na ključnim položajima u sukobu sa Bugarima. Napad je otpočeo 30. juna a Bugari su prešli Bergalnicu i napali 4. , 5. i 6. puk. U krvavoj bici Drinska divizija je potukla neprijatelja i ubrzo prešla u kontraofanzivu zauzimanjem Velikog Govedarnika. Rat je završen krajem jula 1913. godine a sporazum je zaključen 11. avgusta. Drinska divizija se povukla na početne položaje i time ratovanje I poziva u balkanskim ratovima završeno.

Standard
Drinska Divizija

Nastanak Drinske Divizije

Srpska vojska je 22. septembra 1861. Godine dobila Načelnika Glavne vojne uprave, majora francuske vojske, Hipolita Mondena, koji je proyiveden u čin pukovnika. Celokupna nNarodna vojska organizyovana je je u vreme kneza Milana Obrenovića u 6 divizija: Drinska, Dunavska, Zapadnomoravska, Južnomoravska, Timočka i Šumadijska. Prema operacijskom planu formirane su 4 operativne vosjke : Drinska, Moravska, Timočka i Ibarska. Drinska operativna vojska imala je 11 pešadijskih bataljona, 4 eskadrona konjice i 4 artiljerijske baterije i Dobrovoljačku brigadu sa ukupno oko 15.000 vojnika. Komadant „drinaca“ bio je general Ranko Alimpić. Sve četiri vojske učestvovale su u Srpsko-Tusrkom ratu 1876. Godine i iyvojevale su nezavisnost Srbije 22. Marta 1876. Godine.

Kralj Milan Obrenović je počcetkom januara 1883. Godine doneo Zakon o ustrojstvu vojske. Ukinuta je Narodna vojska a zadržan stalni kadar podeljen na tri poziva. Prvi poziv čine mladići od 20 do 30 godina starosti koji služe vojni rok od 2 godine. Drugi poziv od 30 do 37 godina starosti, a treći od 37 do 50. Ubrzo je prvi poziv postao redovna vojska sa oko 108.000 vojnika, a ostali pozivi su bili rezerva sa oko 105.000 vojnika.

Najintenzivniji razvoj srpske vojske započet je po završetku srpsko-bugarskog rata 1885. godine. Vojska se modernizuje i naoružava, a kralj Milan postaje komandant aktivne vosjke sa činom armijskog generala. Drinska divizija je u ovom periodu imala centar u Valjevu. Imala je 3 pešadijske brigade, konjički put i artiljerijski puk, inžinjerski bataljon, mostovnu ekipažu od pontonira, sanitetsko odeljenje i municijsku i profijansku kolonu . Komandant divizije bio je pukovnik Jovan Mišković. Prema uputu ministra vojnog od 15. Juna 1883. godine izvršen je popis sva 3 poziva vojske. Popisom je utvrđeno da Srbija ima 1.479.060 stanovnika od toga 94.738 vojnih obaveznika.

Standard
Memoari

Pismo Kralja Milana

Kralj Milan Obrenović, komandant aktivne vojske, uputio je pismo Pavlu Jurišiću Šturmu u februaru 1898. godine u kome ga obaveštava da ga je kraljevskikm ukazom postavio za komandanta Drinske divizije. Kralj je bio uveren da će pukovnik Jurišić opravdati veliko poverenje i da će dobro komandovati elitnom srpskom divizijom.

Pismo kralja Milana pukovniku Pavlu Jurišiću Šturmu od 17. februara1898. godine.

„Ви толико већ живите у Србији да сте се могли уверити у неке политичке интриге. Таквих
може бити има више, баш у дивизији на чело које баш данас стајете, специјално у крајевима где је
хајдуковање било развијено, а у ужичком округу, под утицајем тамошњег проте Милана Ђурића.
Нарочито са тога, стављам вам у задатак да строго мотрите и пазите да се не јави ни мало
мешања официра у политику. Ви ћете, и најмање појаве у том погледу, мене непосредно
обавештавати ако би се ма где што показало и колико је официра који стоје на висини својих
дужности. Међу трупама које су вам поверене, нарочито је био запуштен IV пук у врло рђавом
пожешком гарнизону тиме што су већином до сад на ниже положаје постављени лоши људи и
због тога тамо су слати официри слабије спреме и способности и што су их помешали на иста
места… Према томе очекујем да ће се околности у том пуку на боље променити…“

Standard